moram dalje sama...

[b]Dosla sam.Bilo mi je vise nego super, ma fenomenalno, bolje nije ni moglo.Bilo je to 10 nezaboravnih dana.Drusto je bilo super, bar onaj krug sa kojima sam dan i noc bila, a naravno da je tu bilo i onih koji i nisu bas pozeljni, ali njih sam veoma dobro izbjegavala, tako da mi nista nije moglo pokvariti to putovanje.
Bilo je dosta zanimljivih dogadjaja, pretezno onih smijesnih.
Ljudi u Spaniji su jako prijatni, ali sto me jako iznenadilo je to da nisu bas toliko lijepi, jesu oni na neki nacin simpaticni, ali ljepoti nisu ni blizu, tako da mi je to bilo malo cudno, jer na onim serijama su svi tako prelijepi, sredjeni, a ovako uzivo su skroz drugaciji :)
Obisli smo dosta gradova, ali najlijepse mi je bilio u Barceloni i njihove magicne fontane su me odusevile, to je nesto zaista prelijepo.Do sada u zivotu nista lijepse nisam videla.
Sad sam malo bolesna, grlo me boli, jadva pricam...ali ne zalim, vrijedilo je, bilo je predivno :)[/b]

[b]Ovih dana sam u takvoj zbrci, uvijek negdje zurim,nemam vremena ni za sta, spremam se, kupujem stvari...a razlog tome je taj sto sutra idem na ekskurziju u Spaniju =)
Jedva cekam, nadam se da cu se dobro provesti, ma sigurno hocu =)

Budite mi svi pozdravljeni, pa kad se vratim sigurno cu vas sve posjetiti, jer sad zaista nemam vremena.


Voli vas vaša Lana =)[/b]

[b]Trenutno je sve uredu, sve se cini savrsenim, nema vecih problema, ja se super osjecam, mogu slobodno reci i da sam sretna. Sta se sve moze promjeniti u par dana, ali na bolje, ne mogu da vjerujem. Samo da hoce ostati ovako i da se vise nikad, nikad ne vratim na staro. Ovaj raspust cu pamtiti po dosta tome, bilo je tu lijepih i puno manje lijepih stvari. Sad kad pogledam na sve to, pa drago mi je bar sto se desilo, ne kajem se, a i ne zalim jer ne traje i dalje.
Danas sam se probudila jako optimisticna i bas si se takva i svidjam =)[/b]

[b]Pocetak skole...bljak!
Mnogi ce reci da je to najbolji period u zivotu, da smo tad najsretniji, da tad nemamo one prave brige, mnogi bi se pozeljeli vratiti u vrijeme kada su i sami isli u skolu!
Ali meni to sad trenutno ne predstavlja nikakvu srecu, nikakvo zadovoljstvo. Kad mi neko kaze skola odma pomislim na silne obaveze, na ucenje, na peglanje profesora ( ne mislim moje peglanje njih, vec njihovo mene )...jedino sto me raduje u svemu tome su meni drage osobe koje idu sa mnom u skolu, s kojima se mogu smijati...pa me to kao malo utjesi!
Ali eto imam jos ovaj razred zavrsiti i više nema skole, a to ce brzo proci i kad na to pomislim, da mi je ovo zadnja godina koju cu provesti gore, moram priznati da se rastuzim. Ma ko bi meni udovoljio, ni sama ne znam sta bi volila.
Al' svejedno nije ni vazno, obaveze su ionako tu...samo ne znam kako cu izdrzati odma u ponedeljak skoro cijeli dan...pozelite mi srecu =)[/b]